Standardne fiksne i mobilne proteze pokazuju brojne nedostatke. Problemi sa žvakanjem, govorom, estetikom, kao i mnogi drugi nedostaci, su stalni pratilac ovih radova. Mogućnosti protetskog zbrinjavanja bezubih pacijenata su ograničene i zavise od anatomskih uslova u usnoj šupljini. Plan protetske terapije uglavnom zavisi od postojećih zuba (njihovog broja, rasporeda i parodontološke vrednosti). Bitno je i stanje alveolarnih grebena bezubih područja.

Problemi koji se javljaju kod nošenja donje totalne proteze kada pacijent skoro i da nema grebena, jer  su oni resorbovani usled duge bezubosti ili dugog nošenja totalne proteze (ispadanje proteze, klimanje, otežana ishrana i govor) uspešno se rešavaju ugradnjom MDI Sendax mini implantata ili klasišna dva oseointegrišuća implantata. Pacijent u jednom danu dobija i implantate i protezu sa kojom može odmah da se služi, pri čemu nošenje, posebno donjih proteza, postaje znatno sigurnije, a žvakanje kvalitetnije.

Gubitak zuba i sama pomisao na protezu za mnoge predstavlja pravu noćnu moru. Kako i ne bi, s obzirom da pokretna proteza nikada ne može da zameni čvrsto postavljene prirodne zube. Osim konkretnog fizičkog elementa neudobnosti, veoma je upečatljiv i psihološki faktor - osećaj nesigurnosti i stida prouzrokovan posedovanjem pokretne zubne proteze.