To se samo tako kaže (i nije tačno). Dok je imao "živac" (nervno-vaskularni snop), on se preko njega hranio. Pored nerva u zub je ulazila jedna mala arterija a iz zuba je izlazila mala vena. Osnovna ishrana je išla preko te male arterije. Kada je pulpa obolela, da bi zub bio sačuvan, potrebno je da se odstrani ta obolela pulpa ("živac") koja je hranila zub.

Ali, vađenjem "živca" zub nije mrtav, jer on dobija ishranu iz krvnih sudova koji dolaze iz vilične kosti. Tačno je da je ishrana takvog zuba umanjena, ali on nije nikako mrtav. Jer, da je tako, organizam bi ga odbacio kao strano telo. Tako lečen zub je krtiji od ostalih zuba i često je potrebno da se ojača kočićem. Takav zub je često i tamniji od ostalih.

Neki se zalažu za odlaganje intervencije dok ne zasmeta, ali bolje je izvršiti vađenje impaktiranih zuba u mlađem dobu, u vreme punog zdravlja pacijenta, dok je kost relativno meka, elastična, dobro prokrvljena. U tom slučaju postoperativan oporavak je dobar, a moguće komplikacije su vrlo retke.

Vađenje zuba se odlaže ako se očekuje njegovo nicanje, ako je potreban iz protetskih razloga ili se radi o dubokoj impakciji koja ne pričinjava nikakve smetnje a vađenje bi bilo teško.

Bez obzira što je danas u nekim krugovima velika povika na amalgamske plombe, ja mojim pacijentima savetujem da menjaju stare amalgamske plombe samo onda kada je to neophodno (ako je plomba loša, ako se vide naprsline, ako je veza sa zubom oslabila, ako se pojavio karijes pored plombe.

Naravno, ako pacijent iz estetskih razloga želi da zameni postojeće amalgamske plombe mi ćemo mu u svakom slučaju izaći u susret i postaviti kompozitne (bele) plombe.

Žvakaće gume mogu da pomognu u sprečavanju kvara, ali onda moraju da se koriste one koje ne sadrže šećer već ksilotol (veštački zaslađivač).

Bakterije kojih u našim ustima ima u ogromnim količinama koriste veštački zaslađivač kao šećer i problem po bakterije nastaje kada one počnu da vare taj veštački zaslađivač. Produkti razlaganja tih zaslađivača su potpuno nesvarljivi za bakterije.

Ako se koriste žvakaće gume zaslađene šećerom, onda je to izuzetni loše za zube.

Druga dobra strana žvakaćih guma je ta što se prilikom žvakanja stvara velika količina pljuvačke i vrši se samočišćenje zuba, neutrališe se kiselina iz usta i time se utiče na smanjenu pojavu karijesa. Ako u žvakama ima fluora, onda je dejstvo još i bolje.

Žvake se koriste i za osvežavanje daha.Treba naglasiti da su žvakaće gume dobro dodatno sredstvo za zaštitu zuba od karijesa i da imaju zaštitno delovanje, ali pranje zuba je osnovna i glavna mera za očuvanje zdravlja usne šupljine.

Ako se utvrdi da donji umnjaci neće da niknu pravilno (urađen rendgenski snimak), postoje prednosti da se oni uklone ranije, dok korenovi ne završe rast (to je oko 16. godine). Korenovi su tada formirani do polovine, završeno uspravljenje umnjaka, manja je teskoba u predelu sekutića i dete je u tom uzrastu dobro za saradnju tokom hirurške intervencije.

Ali, ako se još i u osmoj godini utvrdi da umnjaci neće imati mesta, može da se planira germectomio (žermektomija), vađenje zubne klice, jer još nije počela kalcifikacija zubne krune.

Uz kvalitetnu zubnu četkicu koristi se i zubna pasta. Tržište je pretrpano različitim vrstama zubnih pasti, i ne može da se kaže koje imaju prednost. Osnovno je da pasta sadrži dovoljno fluorida. Masovno korišćenje zubnih pasti sa fluorom je najvažniji uzrok izrazitog smanjenja zastupljenosti zubnog kvara kod stanovništva razvijenih zemalja.

Paste proverenih proizvodjača garatuju da je u njima prisutno sve što piše u deklaraciji. Preporučuje se povremeno menjanje zubnih pasti. U dečjem izrastu se koriste tzv. "dečje paste« koje imaju prilagodjen ukus i manje količine fluorida kako ne bi postojala opasnost od unošenja viška ove materije usled gutanja.

Postoje paste za pušače, koje nešto bolje uklanjaju naslage. Postoje zubne paste protiv stvaranja kamenca. One mogu da smanje nastajanje kamenca jer sadrže neka jedinjenja koja utiču na to da se manje stvara zubni kamenac. Ove paste (i vodice) su koristan dodatak zubnoj četkici i zubnom koncu. Samo ispiranje usta ovim vodicama uopšte neće da ukloni plak ako se uz to ne koristi i četkica za zube.

FLUODONTIL 1350 je pasta koja sadrži visok procenat fluora. Ona sadrži 13.500 ppm (ppm – parts per milion). Namenjena je potpunoj zašiti zuba od karijesa osoba koje su lečene zračnom terapijom ili hemio-terapijom, kod osoba starije životnog doba i kod osoba sa osetljivim zubima. Ova pasta sadrži Natrijum-fluorid koji vrlo brzo deluje remineralizirajuće na zubno tkivo napadnuto početnim karijesom. Proizvodi je francuska firma Sanofi-synthelabo.

Bele plombe su takozvane kompozitne plombe. Trenutno je aktuelna sedma generacija belih plombi.

Bela plomba može da traje sigurno više od 5-6 godina a koliko će da tačno trajati zavisi pre svega od toga koliko je zubnog tkiva nadoknadila, na kom delu zuba se nalazi, da li je ispravno postavljena, da li je lampa kojom se vrši polimerizacija dovoljno jaka, da li je plomba postavljena u slojevima, da li su korišćeni savremeni athezivni sistemi ("lepkovi"), kakva je higijena usta pacijenta itd.

Kao što vidite, mnogo je faktora koji utiču na kvalietet bele plombe, ali svakako da ona mora trajati duže od 5 godina.

Najčešći uzrok je dentalni plak. To su naslage na zubima koje sadrže ugljene hidrate, bakterije i ostalo. Ako se zubi ne peru pravilno, doći će do nakupljanja plaka i uz prisustvo bakterija (streptokoka) dolazi do stvaranja kiselih produkata koji oštećuju gleđ zuba i tako počinje karijes.

Karijes (zubni kvar) napreduje kroz debljinu gleđi i stiže do dentina (sloj ispod gleđi). Tu se on mnogo brže širi, kako u dubinu, tako i u širinu. Javlja se bol na hladno, slatko, što znači da je karijes napredovao do dubokih slojeva dentina i približio se pulpi ("zubni živac").

Ako se ne reaguje, karijes će da napreduje dalje, infekcija zahvata pulpu i tada se javljaju jaki spontani bolovi (sami od sebe, ničim izazvani). Bol traje, u prvo vreme, do pola sata, a bezbolne faze su dugačke.

Ako se ne interveniše, bolne faze su sve duže a bezbolne sve kraće i tada se govori o oboljenju koje stomatolozi zovu pulpitis.To je odumiranje živca i prati ga izuzetno jak bol. Infekcija je već zahvatila "živac" i dolazi do gangrenoznog raspadanja i onda mora da se deluje endodonski. Prilikom tog raspadanja se stvaraju gasovi, zapaljenje prelazi preko vrha korena, zub je osetljiv na zagriz, na kucanje, na dodir jezikom, na vruće. Sve ovo znači da je infekcija prešla u kost i da se dalje širi.

Ako se i dalje ne interveniše, infekcija dolazi do površine kosti (bolovi izuzetno jakog intenziteta). Infekcija (gnoj) probija kost i pojavljuje se otok mekog tkiva, a istovremeno se smanjuju bolovi. Nakon toga (ako se i dalje ne interveniše) gnoj probija kožu (sluzokožu) i stvara se fistula.

Rešavanje fistule je komplikovan proces, naročito ako se ona pojavi na licu. Rešavanje tog problema skoro uvek prate vidni ožiljci.

Zbog svega gore rečenog vrlo je važna PREVENCIJA i ZDRAVSTVENA KULTURA. To znači da bi trebalo barem jednom godišnje posetiti stomatologa, kako bi se dijagnostikovao karijes u početnim fazama i izbegle sve gore navedene komplikacije. Kada bi se ovako postupalo, sigurno ne bismo do kraja života izgubili ni jedan zub zbog karijesa.

Tokom vremena za nadoknadu izgubljenog zubnog tkiva korišćeni su različiti materijali: od olova (plumbum – pa otuda i naziv plomba), preko zlata, pa do estetskih materijala bez metala (kompoziti).

Zubni kamenac nastaje mineralizacijom (očvršćavanjem) mekih naslaga na zubima, a u njega se ugrađuju i magnezijumove i druge soli iz pljuvačke. Kamenac je žućkaste boje, ali dolazi do njegovog prebojavanja pigmentima iz hrane i pića. Kod pušača dolazi do prebojavanja u crnu boju.

Kamenac se najčešće nakuplja sa jezične strane donjih prednjih zuba i sa obrazne strane kod gornjih kutnjaka.

Kamenac treba redovno otklanjati. Lekar to radi ručnim instrumentima ili ulrazvučnim aparatom. Nakon toga dolazi do krverenja iz desni i lekar ih ispira (tuširanje desni).

Nije dobro predugo žvakanje jer tada dolazi do preopterećenja viličnog zgloba. Ne žvaćite duže od 10 do 15 minuta, bez obzira što žvaku niste za to vreme potrošili. Ona je tako napravljena da i ne mozete da je istrošite, bez obzira kolko dugo je žvakali, jednom ćete morati ipak da je bacite. Pazite samo gde je bacate.

Ako tenutno lečite neki zub, onda ne treba da koristite žvake jer tako možete vrlo lako da uklonite privremeni ispun (to je ono čime je lek u Vašem zubu zatvoren) i time kompromitujete lečenje zuba. Ako imate dosta plombi na zubima, ako imate veće protetske radove u ustima (kao što su krunice i mostovi), eventualno proteze, treba da izbegavate korišćenje žvake jer je ona lepljiva i praviće Vam probleme. Deca koja nose ortodontske aparate ne bi trebalo da nkoriste žvake iz sličnih razloga.

Izuzetno je loše i pravljenje balona i potezanje žvake rukama. To ne samo da je nekulturno već nosi i tu opasnost da sa svakim napravljenim balonom u organizam se unose miliono bakterija.

Žvakanje otvorenih usta, mljackanje i pucketanje je stvar vaspitanja. Ne treba da naglašavam da postoje mesta i situacije na kojima nije lepo a ni primereno da se žvaće. Nije dobro ni odlaganje žvake pre jela kako bi kasnije ponovo bila upotrebljena. Za nekoga je najlakše rešenje zalepiti je za stolicu ili sa donje starane ploče stola, ili je jednostavno baciti na pod, ulicu (i onako će se neko drugi ulepiti) ali to sigurno nije dobro rešenje i to je veliki problem svih urbanih sredina.